Pet meseci nakon sto smo se moj muz, dvogodisnja kcerkica i ja preselili na drugi kraj drzave, rodila sam prelepu devojcicu sa uvijenim stopalima. Ovo je obelezilo pocetak ucestalih odlazaka kod doktora. Podizanje dvoje male dece, od kojih je jednom potrebna stalna medicinska pomoc, znacilo bi da cu uvek biti umorna i da necu stizati da poradim sve obaveze, pogotovo da pospremim po kuci.
Jednog dana, vratili smo se kuci od jos jedne posete doktoru da bismo zatekli otkucena vrata od kuce. Pazljivo sam usla u kucu, a zatim primetila kristalno ciste podove, oprane i osusene sudove, opran prljavi vec koji je vec bio slozen!
Na spratu, kreveti su bili namesteni a pronasla sam i cvece u vazi pored mog kreveta. Ispostavilo se da je moja prijateljica Jovana prolazila pored nase kuce i primetila da mi auto nije parkiran. Tako je iskoristila priliku kako bi mi pomogla.
Naucila sam vaznu lekciju o saosecanju. A ovo prijateljstvo ce da traje do kraja zivota!
Hvala ti Jovana! - Olivera
P.S. Ukoliko trazis prijatelja, ovde mozes pronaci formular: TRAZIM DRUGOVE
Нема коментара:
Постави коментар