Kad god sam posetila Ruzu u starackom domu, prilazila sam joj sa, "Dobro jutro, duso." Uvek me je docekala sa njenim vec sada cuvenim, "Caooo! Nedostajala si mi." Od kad poznajem Ruzu, znam i za tu recenicu "Nedostajala si mi.", cak i kada sam je vec videla tog jutra. A kada smo se pozdravljale, uvek je bilo "Dodji opet!"
Ruza je bila moj prvi prijatelj u Pozarevcu. Nasa kuca je bila izgradjena na njenom imanju. Jednog dana sam otisla i predstavila se, kao sto sam joj ponudila da joj kupim nesto iz prodavnice ujutru jer, svejedno idem u kupovinu za moju porodicu.
Ona je odgovorila da to ne bi bilo lose. Ubrzo nakon toga, pocela sam da joj nosim i kolace i stosta drugo. Zatim sam pocela da je vodim u biblioteku, kod doktora i u prodavnicu. Trudila sam se da joj budem od pomoci i kada je zapocela zivot u starackom domu. Dobro pamtim kakve kolace voli, kao i sok od visanja koji sam joj nosila sa dve case, za nas dve.
Nakon kratkog druzenja, bio je kraj posete. Poljubila bi me i rekla mi da "dodjem opet!".
Ono cega se stidim da priznam, doduse je, to sto su moje obe bake bile u domovima za stare i onemocale a ja sam ih slabo posecivala. Ne mogu da promenim kakva sam osoba bila, ali mogu da se potrudim da budem bolja danas. Ruza vise nije sa nama, ali bice prilike da je opet posetim i, "dodjem opet".
P.S. Ukoliko trazite prijatelja, formular mozete pronaci ovde: TRAZIM PRIJATELJE
Нема коментара:
Постави коментар