уторак, 07. јануар 2020.

Smrt ne razdvaja vec zblizava

dve-zene-na-groblju-mrtvih-sinova

Danijelu sam upoznala pre 11 godina, dok sam uredjivala i cistila grob mog 37-ogodisnjeg sina Milana. To je bilo par nedelja nakon sto je preminuo. Naime, Danijela je takodje posecivala grob svog sina Aleksandra. Nasmesila mi se i zapocele smo konverzaciju. Shvatile smo da imamo mnogo slicnosti. Ubrzo smo razmenjivale svoje price, ne samo o sinovima vec i uopste o zivotu.

pisanje-poruke-papiricu-kolenima-olovkom

Kada sam nakon toga opet otisla da posetim grob mog Milana, pronasla sam papir koji je bio ispod kamena. Radilo se o inspirativnoj poruci od Danijele. Bila je, naravno, namenjena meni jer sam poprilicno skoro izgubila sina. Odgovorila sam joj na tu poruku i stavila moju ceduljicu takodje ispod kamena, bas tog istog. Nedelju dana kasnije, primetila sam jos jedan papiric od Danijele. Tako sam znala da je procitala moju poruku.

zene-rucaju-za-stolom-dvoriste-priroda-trava

Tako smo se dopisivale godinama. Ja njoj, ona meni. Ispomagale smo se i razumele jedna drugu. Danas, nas dve smo i dalje u kontaktu ali, preko nedeljnog rucka. Da, mi sada uzivamo u nedeljnom popodnevu zajedno, uzivo. Razgovaramo, smejemo se i retko imamo potrebu da diskutujemo o svojim najvecim bolovima i ranama. Zato cemo biti prijateljice zauvek.

- Una


P.S. Ukoliko trazite prijatelja, formular mozete pronaci ovdeTRAZIM PRIJATELJE

Нема коментара:

Постави коментар